[INTERVJU] Od proze u vaterpolu, pa do vaterpolske poezije Ispis

Nakon prošlog intervjuaRiba smrdi od glave, a vaterpolo ekipa od golmana“, opet smo dogovorili intervju s Tomom Bujasom. Prva i osnovna ideja bila je promocija vaterpola vezano za društvene mreže, kao i osvrt na final8 u Hannoveru u tom kontekstu promocije. Što je on donio njemačkom, a što njemačka organizacija, europskom vaterpolu? Koji su odgovori pročitajte u nastavku.

 

 

Što i koliko dobrog ili lošeg je ti je donio oni video?

Bujas: Poštovanje Andrija Martiću, pozdrav tebi i tvojim čitaocima. Evo nas lagano već na našem drugom intervju. Mislin da je to najveća vrijednost onoga videa. Uspia sam ga iskoristiti za nešto drugo. Kada sam pisa oni prvi intervju sa tobom odlučia san ga napisati šta provokativnije, jer sami taj intervju je davao vrijednost videu. Još dok sam ga pisa na hrvatski sam zna da cu ga posli prevesti na engleski. Odlučia sam da onaj intervju mora biti glasan. Mora odjekniti, jer njegov odjek daje vrijednost onome videu, daje vrijednost cijelim društvenim mrežama. Svi smo znali da je car gol i mišljenja sam da ja u onome intervju nisan reka ništa što netko drugi u vaterpolu već nije reka, ili nije zna, ali ja sam to reka na način na koji nitko prije mene nije. Reka sam to sa jednom emocijom punom ljubavi prema mome sportu i onome šta meni taj sport predstavlja u mom životu. Reka sam puno ružnih istina našeg sporta i našeg doba, ali u nijednom trenutku nisam rušia dignitet samoga sporta. Da me bilo tko osim tebe pita ovo pitanje, pitali bi me šta mi je sve donia oni video  zajedno u kombinaciji sa tvojim intervjuom. Iskreno to sve skupa mi je prominilo život. Ja sam i dalje isti ja, ali moj život je drugačiji. Sa jedne strane odjednom imam puno više mogućnosti unutar i van samog vaterpola, a sa druge strane puno podijeljenih reakcija od ljudi iz vaterpola. Ta „instaslava“  je nešto šta ti ja evo i do dan danas nemogu skroz objasniti. Svim ljudi kojima je bilo drago, je bilo drago na isti način. Ljudima je jednostavno drago zbog mene. Neznaju šta i kako, ali im je drago šta se to „nešto“ meni dogodilo. Dok svaki čovik kojem to nije bilo drago, je reagirao malčice dugačije od prijašnjega. Nijedne dvi osobe nisu ljubomorne na isti način. Svak bi na neki svoj način pristupia svemu tome. U početku me to sve malo smetalo. Nisan moga razumit zašto bi neko bia ljubomoran ili negativan prema meni zbog nekog glupog videa od 15 sekundi i onog intervjua sa tobon. Posli skužiš da je to jednostavno dio ljudske prirode. Nisu oni ljubomorni na mene ka mene, nego čisto zbog nekih osobnih stvari. Sigurno sam i ja nekad bia isto tako negativan prema nečijem uspjehu, ili ono šta se meni činilo kao uspjeh u životu te osobe, čisto jer sam tada ja bia nezadovoljan vlastitin životom ili određenim stvarima u mom životu. Svatia sam da nisan ima pravo biti ljut na ikoga ko je bia, ne samo ljubomoran, nego i negativan prema meni, jer sam i ja vrlo vjerovatno jednom nekome nešto slično uradia, umisto da sam podržava tu osobu ili joj makar pohvalia trud. I kada se pomiriš sa nekim osobnim nedostatcima bude ti malo lakše razumiti tude nedostatke. Ako nepoštuješ, nisi vrijedan poštovanja. Tako da ću iskoristiti ovu priliku da se izvinem onima koje san možda povrijedia na sličan način, ili prema kojima sam možda bia negativan, a nisan triba. Zvučin ka neki ovisnik koji je na petom koraku haha, ali stvarno je zajebano kada se odjednom priko noći taj cijeli jedan mali vaterpolo svijet prema tebi promini. I sad se ti snađi u svemu tome haha. Odjednom te se izvuče iz nekog konteksta u kojem si bia cili svoj život, i svaka radnja ti se odjednom gleda zasebno. Mislin da je to najveća promjena koju ti „slava“ donese. Ako sam danas učinia nešto zbog nečega šta je bilo jučer, to ljudima više nebi imalo smisla. Bilo je puno momenata kada san stvarno želia da se taj video nikad nije dogodia, i da nikad ništa nisan napisa u onome intervju. A šta ćeš. Pogledaš di si sada, a di si bia prije 3,4,5 godina, te di želiš biti za 3,4,5 godina Svatia sam da jednom kada postaneš slavan, nemožeš opet postati neslavan. Možeš jedino postati nepoželjan. I šta ćeš. Guraš dalje. Dugo godina sam se mislia da mi je vaterpolo bia jedna od onih životnih pogrešaka koju sam sebi nisan tia priznati. Nekažen da je oni video to sve prominia, ali dao je neki svoj zaokret u ciloj mojoj vaterpolo karijeri. Moga si osjetit tu emociju u onome intervjuu. Ta emocija koja traži smisao u vaterpolu kao da joj je od životne važnosti. Da sam uložia, u bilo šta drugo, toliko vrimena, truda i emocija koliko sam uložia u vaterpolo vjerovatno bi dosad bia dvostruki nobelovac haha.

 

Dobro vidimo kako si se ti nosio sa tom „Instaslavom“, a kako su se nosili tvoji protivnici sa time?

Bujas: Haha, stari. I tu je svega bilo. Odjednom si netko na kome ljudi žele napraviti svoje ime, da mogu nekome ispričati kako su bili bolji od onoga lika koji je ima oni video , ili kako su ga ponizili u igri, kako su mu se narugali.  Znan, i meni zvuči retardirano, ali tako je bilo haha. Ne svi, ali bilo je dosta miševa. Uz to sve su mi odjednom neki protivnički igrači prije utakmica počeli prilazit ko da se mi znamo sto godina. I onda bi odjednom počeli nešto samnom pričati, uglavnom o stvarima za koje mene boli briga, ali eto moraš odraditi i te likove. Istina igrali smo par puta jedan protiv drugoga, ali ja tim momcima nebi zna imena uopće. Ako su bili jedni od bitnijih igrača u svojim ekipama onda bi zna kakvi su tipovi igrača, di preferiraju pucati, koju kapicu nose, te na kojoj strani uglavnom igraju i ništa više od toga, ali bilo je i njih di bi se pita „Brate odakle je ovi pokemon ispa“.  Znaš, ja san ti uvik volia malo provocirati u igri. Jebiga takav je to vaterpolski odgoj. Dite sa Zente haha. I ne samo u igri, najviše priko treninga haha. Znaš ono „idući šut ću ti obraniti sa dvi ruke“ i slične pizdarije. Meni je to veći gust od samih pobjeda, i ja tu nemogu protiv sebe. Ne samo u vaterpolu, nego i u životu. Kasnije se to prenijelo i na društvene mreže. Na utakmicama bi to bilo još malo pojačano, jebiga poprilično san emotivan kada igran haha. Sa vrimenom sam malo spustia kočnicu i ne sramotin se više sa nekin deranjima i nepotrebnim svađanjima priko utakmica, ali i dalje volin malo srat tu i tamo haha. Po Njemačkoj san ima već par duela sa određenim igračima, ali bi me većina njih uglavnom „izignorisala“. Obično kada bi igrali play off bi se dogodile neke „osobne“ stvari koje bi se prenijele i u iduće sezone. Nekad sa samo jednim igračen iz određene ekipe, nekad sa par igrača, a nekad sa cilon ekipon haha. Da, doslovno bi ima verbalne konflikte sa svih 6 igrača u polju haha. I dogodi se oni video, pa oni intervju, pa ostala moja provociranja i najave po fejsu. Novogodišnja stanka. I nastavak sezone. I sada odjednom igrači, koji mi nikad nebi odgovarali na moje provokacije, su mi odjednom počeli srat sami od sebe. Ja im ništa nebi ni reka, a mene bi ljudi već verbalno napali haha. Odjednom su se svi počeli prsiti, a prije bi me ignorirali ka ono jer san lud. A sada ti isti igrači koji su me ignorirali, meni rade istu stvar haha. A zanimljivo je da sa ovin igračima sa kojima sam se prije svađa svaku utakmicu je sada sve u najboljem redu haha. Neka doza uzajamnog respekta bude u zraku haha. Čak i ona ekipa di bi se sa svima svađa je sve prošlo u najboljem redu. Uz dozu poštovanja i kurtoazije haha. A ovi neki miševi se odjednom našli nešto srat. Jao meni. Svi ti miševi koji su mi odjednom počeli srati, a nikad prije nisu, se u biti sada mene boje. Zamisli sada kada god igraš protiv mene znaš da postoji šansa da to vidi, za vaterpolo, veliki broj ljudi. Znas šta, moran ti priznat. Da sam na njihovom mistu, i ja bi se boja pucat i igrat protiv mene. I mogu oni govoriti šta god žele, ali jednom kada dođeš isprid mene i odlučiš se pucati, ja ću odma znati sve šta ću ikada tribati znati o tebi.  Moš me slobodno zvati Cambridge Analytica. Zajebano je sada postalo to šta protivnički igrači doslovno očekuju nogu. Vidiš kako su svi ti igrači sada odjednom puno fokusiraniji kada igraju protiv mene. Ne žele se osramotit. Ne virujen da ću ikad više uspiti obraniti nekome nogom, ali Bogu hvala iman vise trikova nego Houdini, tako da se ne brinem oko toga. Jednom kada prihvatiš da su igrači protiv tebe dosta fokusiraniji nego inače, postanu predvidivi. Igrač koji daje „sve od sebe“ zbog nekog straha je jako predvidljiv igrač. Tako da se vaterpolo svijet ne mora briniti, bit će još svega.

 

Reakcije po Njemačkoj na obranu, intervjue, tvoje fejsbuk objave?

Bujas: Haha. Ajme majko moja kad se sitin. Aj zamisli ovo. Pribacimo to u hrvatske okvire. Zamisli da neki lik dođe braniti u Gusara iz Mlina. Sa Gusarom dođe iz 2. ljetne lige Jug u 1. B ligu i onda poslije u 1. ligu. I onda obrani nogom, te vaterpolo internet eksplodira, te na jedan sekund je Jug u sjeni maloga kluba iz Mlina. Da napomenem još, tjedan dana prije te obrane smo imenovani najboljom ekipom u našem gradu. I onda taj lik dode i uradi intervju u kojem govori kako je sistem slomljem. Kako olimpijada nema smisla. Kako ja uopće i nepratim promjene pravila. Kako sve u vaterpolu nevalja i kako me apsolutno boli „briga“ šta itko u vaterpolu misli... Kako bi ljudi tribali reagirati? Haha. Taj blok san uradia negdi krajen 11. miseca, a pred zimsku pauzu smo imali još 3 utakmice. Protiv 3 najbolje ekipe u Njemačkoj. Protiv gradskog rivala Ascd-a, Spandau i Waspo-a iz Hannovera. Protiv Ascd-a sam pisa u vlastitoj najavi utakmice nešto u rangu kako oni misle da su neka elita, ali da mi igramo za publiku, te da smo zbog toga momčad godine Duisburga, a ne oni. Šta vi mislite da ste nešto posebno i slično haha. Protivnički trener je posli za novine izjavia reka da su mu prve dvi četvrtine te utakmice bile najgore vodene četvrtine u životu. Izvinite mi ako ću to prihvatiti kao jedan ogromni kompliment haha (za one koje neznaju, do poluvremena je bilo gusto, onda smo posli izgubili haha. Za detaljniji izvještaj možete pročitati moj prvi intervju čiji ce link biti na dnu ovoga intervjua). Zatin, igrali protiv Waspa, a ja na facebooku pisa nešto u rangu kako su naše tribine punije od njihovih, kako privlačimo više publike, te kako mi igramo za publiku, a oni za sebe. Haha. Neki moji suigrači su se snervali kada su vidili kako ovi iz Waspa nas razvaljuju isključivo zbog mene. Stari odvalilo nas ka budale. Moran ti priznat da mi nije bilo svejedno kad je utakmica počimala, i na suprotnim krajevima vidiš Waspo Hannover i nije da me žele ubiti, ali su mi odlučili očitati bukvicu, šta se ono kaže haha. I vidia si to po igri. Na prvi sekund ti je malo čudno. Mi smo ovdi na začelju prve lige, a oni ce igrati Final 8, a ja golman. Hahaha. Stari. Znaš ono kada ti igrač da gol za 15:2 i onda brže bolje pliva nazad na centar da ti može zabiti još deset haha. Na kraju doša Spandau. Nesićan se više šta san njima sra bia, ali utakmica je išla ovako nekako. Poveli smo 3:0, i poslije smo izgubili haha. Obrania san prva tri šuta, i posli se nisan uspia sastati sa balunon haha. Taj „Decembar“ je bia show moran ti priznat haha. Kako bi ti reagira da ti dođe neki stranac u Gusara iz Mlina. Uđje ti u prvu ligu, i tjedan dana prije prvog „gradskog“ derbija nakon 20ak godina izmedu Juga i Gusara on obrani nogon i stvari eskaliraju, te ti on počme tu napadati najbolje igrače i klubove koje imaš? Hahaha stari kako bi ljudi tribali reagirati, ali ja san ostvaria svoju poantu.

 

Zaslužio si sve što te snašlo  Wink. A koja je poanta bila?

Bujas: Sve šta sam ja tia je legimitirati društvene mreže i pokrenuti određene dijaloge koje vaterpolo mora voditi, jer sam mišljenja da jednom kada vaterpolo prihvati društvene mreže u svoju strukturu, sama struktura će se morati promijeniti. Struktura sama po sebi mora imati mogućnost promjena i prihvaćanja onoga šta se događa u njenoj okolini. Društene mreže nisu problem. One su samo logicki nastavak. Nemogućnost strukture da to prihvati govori više o strukturi, nego o društvenim mrežama. Ako išta, ja mislim da društvene mreže na jedan neočekivan način vraćaju dignitet i romantiku ovome našem sportu. Mislim da je danas to svima jasno, te da nisan reka ništa novo. Samu reakciju ljudi na moje provociranje ja nisan vidia kao reakciju na mene, nego kao reakciju na društvene mreže. Čak i ljudi koji nisu imali društvene mreže su znali šta ja po njima pisem. Ja nisam samo promovira vaterpolo po društvenim mrežama, nego sam i htio promovirati društvene mreže po vaterpolu. Mislim da bi mi i Instagram i Facebook tribali plaćati neku naknadu i tantijeme haha. Onaj video sam ja vidia samo kao neki vid poluge koju ću moći iskoristiti za nešto drugo. Nisan ima pojma da će to biti intervju sa tobom, ali ja sam bia „all in“ na društvene mreže i njihove potencijale. Moja oklada prije onoga videa je bila, da će nešto moje na društvenim mrežama stvoriti dovoljno zanimanja i da će se onda još „nešto“ dogoditi i od onda ću ja preuzeti stvari u svoje ruke. Napravia san instagram nekih 7-8 miseci prije one obrane nogom i već tada sam zna šta ću reći ako mi se ikad ukaže prilika za reci išta. 20 godina kao vaterpolista sam tražia to nešto. Znaš taj momenat kad dobiješ neki vid validacije ili čisto nekih svojih „15 minuti“ u kojem možeš reći i pokazati tko si i šta si kao sportaš i kao čovjek.  Nakon silnih uspona i padova koje sam ima u svojoj karijeri takav momenat mi je značia još vise. Nedavno sam napunia 30, te mislim da je bilo možda i bolje da mi je takav momenat došao kasnije u mojoj karijeri kada sam već bia sazria i izgradia svoje mišljenje. Do tog trenutka uvik san bia mišljenja da politike vanka bazena nesmiju utjecati na samu igru u bazenu (ne želin o ikakvim promjenama pravila sada govoriti, trenutna promjena pravila je za poboljšanje sporta, ne mislim da itko lobira određene promjene pravila da koriste isključivo jednoj individui ili entitetu). Govorin o tome, da je poštalo bitnije biti bolji „igrač“ van bazena, nego je biti igrač u bazenu. Moga san si riješiti neki intervju ili nešto u tom pogledu da san ja to baš tia, i da mi je to baš toliko značilo. Ja sam uvik bia spreman platiti svaku cijenu koja bi mogla doć, ako ja nisan moga igrati vaterpolo na način na koji ja mislim da se vaterpolo triba igrati. Razumin ja da postoji određena „igra“ van bazena, ali uvik san bia mišljenja da ta politika van bazena nebi smila utjecati na ono šta se događa u bazenu. Svatia san da jednostavno nemoš izbjeć neki vid politike, ali ja san odlučia zajebat svih. Na onom intervju bi radia do 6 ujutro, odspava malo i onda iša na posao te posli na trening, i opet iznova. Pazia san na svaku rič i zarez koji bi napisa. Ono je više proza o vaterpolu, nego vaterpolo u prozi ako me kužiš. Po meni najniži oblik politike je spuštanje nekoga drugoga, zbog vlastitog promoviranja i glorificiranja. Ja sam odlučia iskoristiti oni intervju za besramnu promociju i glorifikaciju samoga sebe. Ja o nikome nisan reka nijednu ružnu rič. Ja nisan nikoga spustia da bi uveliča sebe. Ja sam iskoristio tvoj intervju da bih promovirao sebe, moje ideje i moj pogled na vaterpolo.

 

Znači iskoristio si me Smile

Bujas: Znaš onu pismu „I da, i ne“ haha. Tako nekako. Iskoristia sam platformu koju si ti sa svojim  Dančarima godinama gradio. Jesam li te ja iskoristia ako sam iskoristia priliku koju si mi ti pružia. Možda je tebi dat nekome intervju pičkin dim, ali ja sam na to gleda kao na priliku da rečen šta iman za reć i to je to. Nisi mi obećava sve ono šta se izrodilo iz onoga intervjua haha. Sam si mi rekao da sam zaslužio sve šta me snašlo haha. Čak dok sam pisa oni intervju sam malo počea razmišljati da se počnem sa tim nekin stvarima baviti malo više. U početku nisan zna šta će to točno biti „tim nekim stvarima“, ali sa vrimenon sam se odlučia malo okušati u ovim novinarsko-blogersko-influencerskim vodama. Volia bi, ako tebi i tvojim Dančarima to ne smeta, još malo iskoristiti ovu vašu platformu. Volia bih objavljivati intervjue sa ljudima u kojima bi ja sada omogućia ono isto šta si i ti meni omogućia. Volia bih pružiti drugim ljudima prilike da kažu ono šta imaju reć i posli šta Bog da. Nekim ljudima možda bližim mojoj generaciji i koji se nalaze u sličnim pozicijama u vaterpolu i životu kao i ja. Volia bi i ja da intervju sa mnom nekom drugom promijeni život. Usput bih još volio pisati vlastite osvrte na određene teme koje bi bile usko i široko vezane za vaterpolo. I već znam kojoj osobi želim dati „prvu priliku“. Reći ću ti to na kraju intervjua Wink.

 

 

Prije koji dan (kad je napisano pitanje bio je koji dan Smile) objavili smo veliki intervju s Prlainovićem, koje je tvoje mišljenje o tom intervjuu, odnosu prema igračima, marketingu i svim stvarima koje prate vaterpolo, odnosno ljudima koji ga čine malim sportom. I on je pričao o promociji i medijskoj zastupljenosti.

Bujas: Stari, kako me taj intervju iznervira bia haha. Čovik je reka u biti isto šta i ja prije po godine, a dobija duplo više lajkova od mene haha. Još bih se usudio reći da je moj intervju bia zabavniji za pročitati haha. Šalu na stranu, gospodin Prlainović  je 2 godine stariji od mene, ali po broju medalja koje je čovik osvojia moze mi biti ćaća. Kad sam mu vidia vaterpolski CV nisan moga virovat. Malo me u depresiju bacia. Nikad se nisan osjećao tako neuspješno u vaterpolu. Zna sam uvik da je čovik igračina, ali da je tolika igračina nisan zna. Pari mi se u redu ka čovik i drago mi je da je govorio ne samo o vaterpolo političarima koji su na sumracima svojih političkih karijera, nego je govoria i o ovoj novoj generaciji političara koja dolazi. Koliko god ja želia da se on umiješa u neku vaterpolo politiku, i koliko god ja mislia da on kao jedan igrač takvih kvaliteta i takvog razumijevanja našeg sporta po mome ima dužnost prema svome sportu da mu pomogne, sa druge strane bih mu najrađe savjetova da se makne od svega toga. Znaš zašto je ovaj sport pun malih i ogorčenih ljudi? Zato jer čak i kada osvojiš nešto u ovome sportu svejedno si nemoš osigurati egzistenciju. Ne smetaju meni porazi, meni smeta šta i pobjede nemaju više smisla. Svaka čast Talijanima u Gwangjuu, ali koji je ono kurac bia? Svjetsko prvenstvo? Svjetska liga? Razumin ja moraš to prodati doma ka da si prvak svita, sve je to u redu. Tako se to i radi, ali ja nerazumin šta je ovo bilo? Čekaj, šta si me ono bia pita? O Prlainoviću nešto jel haha. Samo ću reći da tko makar ne „sasluša“ šta taj čovik govori ima da se srami. Oduševia me u ona dva intervjua koja je ima. Sa tobom i za Index. Nek mu je sa srećom. Ne znan šta drugo reci. Ja sam ti malo nespretan u ovakvim situacijama i slicnim društvenim okruženjima haha. Stvarno se neznan igrati politike, nadan se da ce gospodin Prlainović ovo sve svatiti kao jedan kompliment Smile

 

Televizija, tv prava, novci od televizije, usporedo sa live streamom i društvenim mrežama...

Bujas: Interes za televizijskim sadržajem pada drastično. Možda neka generacija to ne prihvaća, ali to je tako. Osobno ne mislim da će televizija ili ono što televizija predstavlja u jednom kućanstvu ikada nestati, ali će se drastično promijeniti. Ko još gleda vijesti u 19:30? Aj reci mi molin te? Jel se sićaš vrimena kada bi ti se otac i mater svađali, jer bi mater nešto pričala dok je otac tia čut šta je na televiziji. Dok ona priča, on ne može čuti. Logično zar ne. A sad stavi to u danasnju perspektivu. Sam si mi reka da nikako da uvatiš vrimena pogledati neke utakmice sa svjetskog u „Gwangju“. Šta zbog gostiju, šta zbog fantasyja haha. I ti napokon nađeš vrimena za pogledati tu utakmicu priko live stream-a. I tako ti gledaš kadli odjednom ti žena počne nešto govoriti. Ti lagano upreš pauzu, obaviš šta ti je naređeno, i lagano kao gospodin se vratiš i nastavis gledati. Mora se dati poštovanje FINA-i ili kome već. LiveStream je stigao u vaterpolo. Napredak u odnosu na prošlu godinu je očit. Btw ako bi tia tu utakmicu pogledati prije nekih 20-30 godina. Znači, pod broj jedan Svjetsko prvenstvo je u Južnoj dalekoj Koreji. Termini utakmica su obično od 5 do 11 ujutro. Znači zabavlja bi se sa fantasijem do 1 ujutro i onda bi se mora ustati u 5 uri ujutro, ili staviti snimati utakmicu na VHS neki jer bi tada mora radit ako bi bila u neku glupu uru ala 10:30. A šta ako ti žena radi, onda moraš dogovarat sa nekin da ti snimi. Pa na koju kasetu. Dodatne radnje obavljat samo kako bi ti moga pogledati bas tu utakmicu. Ovako ništa od toga. Samo si tražia rupu u svom rasporedu kada bi je moga pogledati, i to je to. Ništa više. Uspia si dodat još jedan view za boljitak vaterpola. Sponzori koji su tribali doći do tebe i tvoje podsvijesti su došli do tebe svakako. Marketing određene firme se isplatia. Velika je to razlika u odnosu na prije 20-30 godina. Moje je mišljenje da su danas televizijske kuće u velikim problemima. Mislim da jednako kao šta ljudi u vaterpolo strukturi igraju neke zastarjele igrice, koje jedino oni ne vide da su zastarjele, tako i ljudi sa raznih televizija igraju neke glupe igrice koje su vridile prije 20-30 godina. Ja mislin da danas televizijske kuće blefiraju kao nikad dosad i da se vaterpolo u svemu tome krivo poštavia. Mišljenja sam da vaterpolo nebi triba dolaziti televiziji sa stavom „molin vas gospodine Televizija mozete li prenositi jednu našu utakmicu u terminu koji vama odgovara, kako vama god odgovara“. Mislim da bi vaterpolo na jednu sekundu triba zaboraviti televiziju. Fokusirati se na bar jedan sekund isključivo na internet zajedno sa youtube-om, live stream-om i društvenim mrežama. Dobiti ideju koliko je velika vaterpolo zajednica uopće i koje se sve brojke mogu očekivati od takve zajednice. Stati na balun šta se kaže. Posložiti neke kockice. Nervira me kada se u isto vrime održava i Final 8 u Hannoveru i neka FINA-ina natjecanja ženskih i mladih reprezentacija na drugim krajevima svijeta. Ništa protiv ikoga, ali daj stanite svi na sekund malo. Zašto ne bi bilo bolje da su sve vaterpolo oči, like-ovi, hashtag-ovi follower-i, views-i, itd na bar jedan vikend usmjerene na jedno mjesto, na jednu točku. Vidi razlike kada sada u ovome Gwangju-u videa u prosjeku dobijaju od 5 do 20 tisuća pogleda unutar jednoga dana. Te brojke možeš prodati sponzorima za određenu cijenu. Nije neka velika cijena, ne mora ni biti, ali je neka jebena struktura sa glavom i repom. Prodaješ ne samo poglede nego i određeni način poslovanja sa sponzorima. Ne samo sponzorima unutar tvoga sporta nego i sa sponzorima trenutno vanka sporta. Šta je još bitnije.

 

Kako misliš sponzorima van sporta? Možeš li to objasniti na svom primjeru? Ipak se predstavljaš na društvenim mrežama kao prvi vaterpolo influencer Wink.

Bujas: Istina haha. Koristin tu riječ influencer jer je to dio nekog modernog riječnika. Ako išta onda sam ja više neki anti-influencer haha. Moj ti Instaprofil vise neki mix filma „Blues Brothers“, jerbo uvik mora biti dobra muzika u autu haha, i „Noćne More“ Željka Malnara. Čovik koji jebe mater gledatelju koji ga gleda zbog toga šta gleda baš njegovu emisiju je za mene vrhunac ikakvog medijskog izražavanja. Skužaj, ali cili koncept njegove emisije sam uvik smatra genijalnim, i što sam stariji sve više i više razumin koji je genijalac Željko Malnar u stvari bia. Evo nedavno je odlučeno da će i dobiti svoju ulici u Republici Pešćenica. Slava mu. Ja ti na sve te društvene mreže gledan više kao na neku paralelnu realnost. Ka u nekoj igrici u kojoj čovik gradi i stvara neki svoj neki alter-ego. Neki ljudi žele da društvene mreže predstavljaju neku najbolju verziju njih samih. Ja ne želin predstaviti najbolju verziju sebe, nego više jednu određ enu verziju sebe. To neznači da lažem o sebi, ne, ali čovik nekad triba biti pametan sa istinom. Poanta svih ovih novih medija je ta da se ja mogu predstavljati kako god ja želim. Prije 20-30 godina novinar će jednostavno napisati šta god on želi i to će utjecati na tvoju vrijednost, a ti nemoš ništa učiniti po tome pitanju. Zamisli ako te jedan novinar ne voli, zbog Bog zna kojih razloga, i onda uvik piše lošije o tebi nego šta je istina. Ljudi ti uvik govore, samo radi i doć će sve na svoje. Istina, jednom kada osvojiš olimpijadu, ili khm svijetsku ligu možda, ali šta je sa svim onim sponzorstvima koje bi igrači „osrednje“ vrijednosti mogli imati, ali nisu imali zbog određene medijske zavjese nad njima? Mene je više zanimalo kako biti prihvatljiv određenim sponzorima koji nemaju veze sa sportom ili vaterpolom, nego da se sada želin predstaviti Mikasi i Delfini. Ja san više cilja na one sponzore koji uopće nemaju ikakve veze sa vaterpolom. Tako sam ja planirao sebi dizati neku vrijednost u vaterpolu. Jer kada bi me sponzorirala Mikasa amo reć, to bi bilo više manje za isto tržište koje već poznaje i Mikasu i mene i svih nas skupa zajedno, i nevirujen da bi ja ima ikakvog odjeka posebnoga tu, niti bi to imalo ikakve velike pluseve za Mikasu. Niti bi to na kraju krajeva imalo ikakve pluseve za mene. Vidia si da ja nešto tamo sviruckam po gitari. I sada zamisli da meni neki guitar shop odluči ili dati neku gitaru, ili nešto. Neka se spona tu dogodi. I sada amo reći da san dobija Gibson les Paul gitaru. Oni objave to na svojom profilu, a ja objavin to na svom profilu. I sada Gibson firma ne samo da plaća marketing na određeno tržište, nego plaća marketing na tržište koje, budimo realni je novo za Gibsona, a ja opet dobivam promidžbu sebe i moga sporta na nekom tržištu koje vaterpolo nebi ni u najluđin godinama dotaklo. Ne govorin ja da se mora ciljati na gitariste ili rockere ili išta tako, nego da se triba ciljati i na trzišta koja nepoznaju tko si i šta si. Marketing unutar vaterpola se i dalje više manje bazira isključivo na malo tržište samih vaterpolista. Svake godine do nedavno se to tržište smanjivalo, a marketing pristup se samo prilagodia smanjenju njegovog trzišta i ničemu više. Tko je to definira u koje točno tržište se isplati ulagati? I svaka čast svim rukometašima, ali jedini „branch-out“ koji vaterpolo ima je stvaranje neke spone ovih dvaju sportova čije su strukture gotovo identične. U zemljama kao Hrvatska je teško skrivati određene nedostatke određenih sistema. Evo pogledaj rukomet u Hrvata zadnjih 10 godina. Usporedi sve šta možeš i vidit ćeš kako rukomet ima identične probleme kao i vaterpolo. I ja se slažem sa svim tim, ali ne znan koliko je to baš efikasno.

 

Amo za kraj intervjua malo o tvom sviranju gitare. Jel ti to sviraš eto tek tako ili ima nešto iza toga svega? Kažeš da ne dijeliš sve o sebi, ali zašto ovaj dio dijeliš?

Bujas: Iskreno. Jednom kada svjesno sjedneš i napišeš ono šta ti leži na duši, te jednostavno pošaljes u svemir, a svemir ti odgovori na to. Promjeni te malo to sve, a opet ništa se nije promijenilo. Možda se neke stvari malo bolje izorganiziraju oko tebe. Isto je i sa gitarom. Čudan je osjećaj kada nešto odsviraš i dobiješ neki oblik povratne informacije. Nikad nisan iša u neke glazbene škole. Samouk sam. Cili život san svira za sebe u svojoj sobi, za svoj gušt samo. Sada radin isti kurac, samo neko može to vidit jer san ja to objavia na Instagramu ili Facebook-u. I čudan ti je osjećaj kada sad odjednom neko može komentirati ono šta ja sviran, a do prije godinu dana ja mislin da nitko nije ni zna išta o tome jel ja znan svirati gitaru, ili išta o tome. U biti koga boli kurac jel neko zna svirati gitaru ili ne, dok god svira isključivo u svojoj sobi. A sada su stvari nekako dugačije haha. Uz pomoć gitare ja se mogu povezati sa toliko različitih brandova, osoba, tipova muzike i još toliko raznovrsnih stvari koje samo mogu poboljšati i unaprijediti moj „Brand“ da se tako izrazim. Znaš, puno ljudi mora paziti kako se ponašaju i šta govore. Ja sam svoju osobnu platformu godinama gradia. Ja smin reć šta želin, i kako želin, jer san godinama plaća cijenu za  takvo ponašanje. Nisan ima dlake na jeziku i platia bi svoju cijenu za to u kojen god socijalno-ekonomskom obliku ona došla. Propuštene prilike, određena poznanstva, bolji imidž, ogovaranja. Sve to je bila neka cijena koju sam ja godinama svjesno plaćao u nadi, da će se i meni jednom stvari posložiti. U vaterpolu nikad nisan dozvoljava samome sebi da mi dokazivanje drugima bude motivacija za išta. Ja sam uvik pratia svoj put. Mišljenja drugih nisu bila dio jednadžbe. Svi rade i govore ono šta im je dozvoljeno i ono šta neće uzburkati njihove društveno- političke odnose, a ja radim i govorim ono šta ja želim i kako ja to želin, kao šta sam uvijek i činia. I gitara pomaže u stvaranju toga nekog imidža nekoga koga ne samo boli briga šta će neko drugi reći, nego je u biti isključivo fokusiran na ono šta on ima za reći. Također pratim kanal splickog avanturista Vedrana Baduna, kao i kanale mnogih drugih. Zbog Baduna sam prvi put čua za Podcast Inkubator i od svih njih pokušavan pokoju ideju ukrast. Npr. Badun je odlučia napraviti Rap uradak. Vjerovatno da izbaci iz sebe štagod mu je taj tren bilo na umu. Napisa „oglas“ na svoj fejsbuk da traži nekog rapera koji bi to sa njim snimia. Javia mu se jedan momak iz Trilja ja mislin. Grse se zove momak. Snimili su stvar, i oboje su to iskoristili za promociju vlastitih ideja. Vedran je osta isti, ali vidiš da je sada nešto malo dugačije, ozbiljnije. Uvik je bia čovik od prirode (kao i svi mi u biti), ali sada osjetiš da čovik sve to radi sa nekom svrhom. Ja mislim da sada više vjeruje u ono u šta je cili život ionako virova. Grse je od onda izbacia album i napravia par pisama koje imaju priko pola milijuna pregleda na youtube-u pojedinačno. Pratim i njega i šta on radi isto i baš bi želia da se momak probije u taj neki mainstream jer san vidia taj oglas koji je Vedran napisa, i pročita sam kad je napisa kako se čua sa nekin momkom i da sada idu snimiti neku pismu. Doslovno vidiš ljude kako ti „rastu“ prid očima. Kad san bia u svin onim negativnim mislima i kada san se tia ostaviti vaterpola ozbiljno san razmišlja da osnujen neki bend ili nešto i pokušan nešto malo „ozbiljnije“ po pitanju glazbe. Nisan ima planove o bogaćenju ikakvu, nego čisto iz znatiželje. Pokušati pribaciti stvari koje sam naučia iz vaterpola u „music business“ i šta Bog da. I nisam još od toga odusta, ali idućih 5-6 godina definitivno neću imati vrimena za tako šta. Znaš ja nikad nisan ima idole u vaterpolu jer su svi moji idoli svirali gitare haha. Iako ruku na srce ima još puno uspješnijih sportaša od mene koji su paralelno i puno uspješniji glazbenici od mene. Evo možemo i uzeti primjer mog bivseg suigrača, vaterpoliste Marina Franičevića. Danas profesionalnog harmonikaša. Svak tko je igra sa njim zna kako je to vraćati se sa gostovanja sa harmonikom u busu haha. Stari to je bia spektakl. Danas, iako se više ne bavi vaterpolom i dalje je vezan uz njegovu zajednicu i sigurno mu je to pomoglo u njegovoj karijeri harmonikaša. Čua sam se i sa njim i pita ga jel mi može i on malo objasniti tu sponu vaterpola i muzike. Evo vam njegovog odgovora:

„Znaš i sam, a i dok smo igrali skupa di smo god bili kad bi završila utakmica išlo bi se na večere, posli u zabavu i di bi god bili bilo je ajde po harmoniku, ona bi sama došla. Di sam god igra bila je neka omiljena kafana di se znalo da će tu bit zabava i da ću ja svirat! S vremenom se tako proširilo i znalo se, tako da bi i druga društva šta se tiče sporta i drugih javnih života čula za to! I malo pomalo svidi se to svakome, tako da je uvik bilo lipo povezat dvi stvari koje radiš i koje voliš, a drugi su to prepoznali! Poslije di god dođeš svirat ljudi te prepoznaju i bude im drago šta si u njihovom društvu pogotovo ako si vesel, zabavan i pun zajebancije!!!“

 

 

Jel gotov napokon intervju više od dva mjeseca radiš na ovom?

Bujas: Mislin da možemo sada završiti. Znaš zadnjih par miseci sam se maka od svih i svega. Baren šta se tiče vaterpola. Mora sam malo na sebi raditi. Gubia san vlastitu energiju na nepotribne stvari i situacije, a nije mi to tribalo. Možda san mora malo odrasti. Ili je možda doslo vrime da se bar malo pomirim sa svitom, a možda oboje haha. Nekad je dobro malo se makniti od svega. Očistit si mozak. Posla si mi pitanja malo prije kraja sezone. Mislia san to napisati odma nakon zadnje utakmice, ali bia san previše iscrpljen od svega. U svemu tome sam se ciljano zaposlia u Decathlona da naučim malo i o toj drugoj strani sporta. Počea sam na dnu kao ispomoć tu i tamo, a sada već radin 5 dana u tjednu i radin sve šta se mora raditi. Od prodavanja, do skladišta. Teško je, ali guštam dragi. Cili život sam bia sportaš, a sada radim nešto skroz na drugoj strani spektra, a opet tako blizu sportu. Sam bussines model je danas takoder postao dio marketinga jedne firme, a business model Decathlona je jedan od onih modela od kojeg želin nešto naučiti. Zanimljiv mi je koncept sportaša koji paralelno radi dnevni posal u jednoj firmi kao Decathlon.  Zasad ću samo to reći. Pribacia sam se u novi klub kao šta već svi znaju haha. Sada i igram za grad u kojem već živim i radim. Düsseldorf. Skužaj šta je ovo sve tako dugo trajalo, ali triba mi je koji misec da uskladim sve ove toplomjere haha.

 

Možeš li nam napokon otkriti kome želiš dati prvu priliku da poštane slavan?

Bujas: Tebi, Andrija Martiću. Kao šta već znaš, ja ne ližen ničije dupe, ali mislin da ono šta ste vi Dančari uradili za ovaj naš sport je vrijedno hvale i pričanja. Iskreno mene osobno zanimaju tvoji studentski dani i kako je sve ovo počelo. Koje si sve „nesporazume“ ima puten. Mislim da će ljudi željeti čuti šta ti kao ti imaš za reći. I mislim da će pomoći malo redefinirati sve šta si ti uradia u zadnjih 15-ak godina, ne samo za Danče i Juga, nego i za „Ceo vaterpolo“.

 

Fala ti. Prihvaćam ti ponudu i polaskam sam, ali iskreno nakon ovolikog intervju pristao bi sada na bilo što samo da završimo ovaj intervju. Jesi li siguran da nemaš još nešto poručiti?

Bujas: E da još „nešto“. Ovom prilikom bi se puno zahvalio Robertu Radici. Ne zbog onog mog intervjua za Slobodnu koji smo uradili za božićne praznike, koji je također oborio sve rekorde čitanosti. Nego zbog članka koji je napisa nakon one moje obrane nogom (molio bih režiju da ubaci link za taj članak isto na kraju ovoga intervjua). Ka ono nisan očekiva neki članak, ali san amo reći nada nečemu, bilo čemu, ali kada san pročita šta je sve čovik napisa baš me pogodilo. I sad me pogodi iako mi je ovo vrlo vjerovatno deseti pokusaj pisanja ove zahvale. On ce reći da je on samo činia svoj posal, a ja mu se baš zbog toga i zahvaljujen. Ja nikad nisan igra ikakve igrice, nisan podilazia ikome, nisan liza ičije guzice, nisan bia nepravedan prema samome sportu, uvik sam ga igrao iz ljubavi i Robert to zna jer me cili moj život gleda po splickin bazenima, šta kao prvog, a većinu kao drugog golmana. Hvala mu. Pozdrav svima i do sljedećeg čitanja....

 

Jel gotovo napokon?

Bujas: E da, i pozdrav treneru Viliju. Laku noć

 

Eto došli smo nekako do kraja ovog intervjua koji je krenuo  jednom idejom, većinom vezanom za društvene mreže, a putem koji je trajao kvarat od godine dotaknuo i još mnogo toga. Preskočili smo pitanja o final8-u i što njemački vaterpolo može donijeti europskom, u organizacijskom smislu. Inače bi ovaj intervju otišao i u treći kvartal. Ipak, od proze u vaterpolu, pa do vaterpolske poezije, tj najavljenog intervju u obrnutim ulogama, vidmo da nije kraj Wink.

 

Prvi intervju na danče.hr-u: http://dance.hr/pogledsdesna/3046-intervju-riba-smrdi-od-glave-a-vaterpolo-ekipa-od-golmana.html

Članak u Slobodnoj od Roberta Radice: https://slobodnadalmacija.hr/sport/vodeni-sportovi/clanak/id/576930/moze-se-i-nogom-u-vaterpolu-braniti-pogledajte-majstoriju-splitskog-vratara-u-bundesligi

 

Komentari

Morate biti prijavljeni za slanje komentara i odgovora.
Radim....
Poslano
Nije uspjelo